Dojenje je više od hrane.
To je kontakt, sigurnost i veza između majke i deteta.
Zato mnoge mame pitaju: Koliko često treba dojiti?
Odgovor je jednostavan – na zahtev.
Ali šta to tačno znači i kako izgleda u praksi?
Dojenje na zahtev – slušajte bebu, ne sat
Dojenje na zahtev znači: kad god beba pokaže znak gladi.
To su sisanje šaka, nemir, pomeranje glavice, traženje dojke.
Nema potrebe da čekate plač – to je već zakasneli znak gladi.
Novorođenče obično sisa 8 do 12 puta dnevno.
Ponekad i češće.
Čak i noću.
U proseku, razmak između podoja je 2 do 3 sata.
Ali to nije pravilo.
Nekad beba traži dojku na svakih sat vremena, a nekad prespava duže.
Kako se ritam menja kako beba raste?
U prvim danima, bebe sisaju često.
Njihov želudac je mali.
Potrebe su velike.
Dojenje pomaže da se uspostavi mleko i ojača veza sa majkom.
Posle par nedelja, ritam se menja.
Bebe sisa efikasnije.
Pauze postaju duže – 3 do 4 sata.
Ali i dalje mogu tražiti dojku češće – i to je u redu.
U skokovima rasta (npr. 3. i 6. nedelja), dojenje postaje češće.
To nije znak da mleka nema dovoljno.
To je znak da se beba razvija.
Može li beba sisati prečesto?
Ne može.
Dojenje nije samo hranjenje.
To je i uteha, umirivanje, regulacija emocija.
Češće dojenje je korisno.
Pomaže mami da održi laktaciju.
Bebi daje antitela i smiruje refleks sisanja.
I da – neka deca vole da sikišu i kad nisu gladna.
Važno je da beba ima dovoljno mokrih pelena.
Da lepo napreduje.
Da deluje mirno posle podoja.
Tada znate da sve radite kako treba.
Zaključak
Ne postoji univerzalan broj sati.
Svaka beba je drugačija.
Neke sisaju kratko i često.
Druge duže i ređe.
Dok god beba dobro napreduje – ritam je dobar.
Pratite nju, ne aplikaciju.
I ne zaboravite: vi ste njen kompas.
A dojka nije samo hrana – to je dom.