Voće i povrće su prve namirnice koje se uvode u ishranu odojčeta paralelno sa žitaricama, u početnoj fazi nemlečne dohrane, već oko šestog meseca života. Prvo voće se, ako izuzmemo bananu, bebi daje termički obrađeno, kuvano ili pečeno. Od voća se prave kašice, pirei, kompoti ili sokovi. U ishrani odojčadi i dece je od velike važnosti da koristite voće najboljeg kvaliteta, dakle da je ono zrelo i sveže.
Voće ima bitnu ulogu u ishrani odojčadi jer se preko njega u organizam unose
- vitamini,
- minerali,
- voda (80-95%),
- ugljeni hidrati (10-15%),
- manja količina proteina i masti,
- kao i voćne kiseline i enzimi.
Koje voće dati bebi i kada?
Uvek je najbolje detetu za početak davati sezonsko voće koje raste u našim krajevima (jabuku, krušku, breskvu, šljivu), a potom i voće koje dolazi iz daleka (banane). Redosled uvođenja voća ne zavisi od geografske raspodele gde koje voće raste, već prema tome da se smanje potencijalne opasnosti po dečije zdravlje.
Tako se na primer jagodičasto i citrusno voće uvodi tek nakokon navršenih godinu dana života zbog mogućih alergija na ovo voće. Ako je jedan roditelj alergičan na neko voće, najbolje je da to voće ostavite da se uvodi na kraju.
Uvođenje voća
Od 6. meseca: uvode se jabuka, kruška, kajsija, breskva, šljiva, banana;
Od 9. meseca: uvode se višnja i trešnja;
Od 10. meseca: uvodi se smokva;
Od 12. meseca: uvode se malina, jagoda, kupina, borovnica, grožđe, lubenica, dinja, ribizla, dunja;
Od 13. meseca (sa navršenih godinu dana) uvode se: citrusi (limun, pomorandža, mandarina, grejpfrut, pomelo), kivi, nar i ananas;
Od 36. meseca (3 godine): jezgrasto voće (badem, orah, lešnik, indijski orah).
Uvođenje voća u ishranu: Saveti
S obzirom da beba nema zube (eventualno par zubića) prvo voće se unosi u vidu finih kašica, dakle u kašastom obliku kašičicom i to kao samostalna namirnica. Dakle, ne mešati kašice od više namirnica, naročito ne one koje još nisu uvedene u ishranu bebe.
Osim u prvim mesecima nemlečne ishrane kada se voće kuva ili peče, voće treba davati bebama kao svežu namirnicu, jer je tako omogućena najbolja resorpcija svih nutrijenata.
Termička priprema voća (uglavnom u početnim mesecima nemlečne ishrane) ne podrazumeva preterano kuvanje ili pečenje. Tako se tako gube nutritivna svojstva voća. Voće se može kuvati i na pari, tako se nutritivno gledano voće najbolje očuva.
Dovoljno je da beba jednom dnevno uzima kašicu od nekog voća (npr. jabuka) i još 2-4 puta narednih dana kako bi se ustanovilo da li je alergična na neko voće. Bebi se prvo daje mala količina voća, a sledećih puta sve više.
Voću koje se uvodi ne dodaje se šećer, jer ga ono sadrži u sasvim dovoljnim količinama. Kada se bebi uvodi kiselo voće (limun, ribizla, nar) to možete učiniti, ali nikako više od 5g šećera na 100g voća. Kiselo voće se ne daje u većim količinama.
Voće dodato u mleko i žitarice predstavlja kompletan obrok. Dobre su kombinacije banana-mleko, breskva-mleko, kajsija-mleko. Voće se može kombinovati i sa nekim povrćem, na primer jabuka i šargarepa, bundeva-batat, itd…
Sveže voće izmiksano, narendano ili iseckano se dodaje u 8. mesecu nakon nicanja prvih zuba, ali roditelj obavezno treba da nadgleda dete da ne dođe do zagušenja. U istom mesecu se može voće kombinovati i sa jogurtom.