Hidžama

Tačna epoha i država nastanka hidžame je nepoznata. Istoričari je vezuju prvenstveno za Persiju, Egipat, Indiju, Kini, Japan a onda i za neke Arapske zemlje.  Prema opštima procenama , njen nastanak datiraju još u periodu ok 2.000 god. pre Nove ere a lično mislim da je i starija.

Šta predstalja hidžama ?

Hidzama predstavlja sitno, strogo kontrolisano površinsko kapilarno puštanje krvi  i ostalih toksičnih sadržaja koji se nalaze odmah ispod kože. Tu govorimo prvenstveno o onoj polutoksičnoj krvi gde hemoglobin više nije u stanju za sebe da vezuje kiseonik, i tu krv nazivmo „mrtvom“ krljvu koja je štetna po zdrav organizam i zato se na ovaj način vrši jedna vrsta detokskikacije krvi.

Laboratorijska naučna istražiavanja koja su se bavila naučnim dokazivanjem benefita hidžame dokazala su da eliminisani supstrat krvi putem hidžame sadrži koncentraciju od 80-90 % hemijsko-biološkog otpada a čak samo 10-20% zdravih krvnih elemenata.

Biološke materije koje usporavaju zdrav krvotok i usporavaju prokrvljavanje drugih organa i sistema organa , nastaju kao prozvod raznih metaboličkih procesa u organizmu od kojih su najčešći : hronična izloženost stresu, visok nivo kortizola, nedovoljno kretanje, kancelarijski posao, nespavanje, pušenje, alkohol, prejedanje. Pored njih toksine u organizam ubacujemo i kroz nezdrav vazduh koji udišemo, vodom, hranom i brojnim lekovima koji leče jedan organ ali njihovi produkti nagrizaju druge zdrave organe.

Kako funksioniše hidžama?

Toksični sadržaji koji ostanu u kapilarnoj krvnoj mreži, nastali kao posledica raznih metaboličkih biohemijskih procesa ( detaljno smo govorili u prehtodom pasusu u tome ) , izvlače se iz kože putem sukcije  ( isisavanja ) . Sukcija se vrši takozvanim ventuzama. Vakum se može proizvoditi na dva način, malom ručnom pumpicom , što je novija metoda ili tradicionalno plamičkom vatre koji sagori sav kiseonik unutar staklene ventuze i tako napravi vakum. Na mestima koja su pod pritiskom vakuma a koja su bogata toksičnom krvi, dolazi do promena na koži i organizam na taj način sam pokaže gde su toksične tačke koje treba „otvoriti“.

hidžama

Otvaranje predstavlja ustvari sitno, površinsko zarezivanje malim medicinskim skalpelima za jednokartu upotrebu. To je više tačkasto, sitno bockanje gde nefunkionalna krv koja više nije u stanju da za sebe vezuje kisoenik, izlazi napolje uz sve štetne metaboličke produkte koji se nale u njoj i oko nje ( limfa koja takodje curi tada ).

Medicinski i naučni stav o hidžami

Hidžama spada u takozvane regulativne medicinske metode. Epitet „regulativna“  ponela je zato jer deluje regulatorno na bazični regulatorni  sistem u organizmu koji je zadužen za održavanje homeostaze.

Kao medicinska metoda koristi se u prevenciji nastanka oboljenja i lečenju nastaih poremećaja. Ono što je specifično za hidžamu jeste njeno kompleksno delovanje na ljudski organizam jer njeno delovanje nije samo u jednom pravcu, već na više pravaca u isto vreme. Već tokom samog postavljanja ventuza (čašica, vakuma ) i pravljenja zareza na koži,  doćiće do prvog snažnog budjenja organizma koji će altivirati u isto vreem autonomne funkcije i sisteme :

– Humoralni

– Imuni

– Cirkulatorni

– Nervni

– Hormonalni

Od velike važnosti je i aktiviranje bazičnog regulatornog sistema koji povezuje celi organizam u jednu celinu.

Hidžama kroz istoriju

Hidžama je zbog svoje duge prakse  poznata u celom svetu pod različitim nazivima . Pomenućemo samo one najpoznatije , a to su :  bos. strune, kupice; srp. kupiranje, hrv. barbiranje,lat. cucurbitulae, eng. cups, cupping; franc. ventouses, tal. copette; nem. Schröpfen .

Mnogi medicinski istoričari saglasni su da se površinsko kontrolisano puštanje sitne kapilarne krvi vršilo gotovo još od nastanka čoveka na svim meridijanima sveta.

Srbija : Hidžama ili rogovanje kako se ona drugačije naziva u nekim starim srednjevekovnim Srpskim spisima , stigla je u Srbiju sa Atosa  ( Sveta Gora, Grčka ). U to vreme manastiri su bili bili jedini edukativni centri gde se vršio koliko toliko naučni rad, pa se tako i medicina učila unutar našh manastira . Poznato je da je prva Srpska bolnica bila u manastiru Studenica još u doba Svetog Save.

hidžama

Evo jednog odlomka iz knjige dr Nikole  Sremca stare skoro dva veka :

“ Kućevni lekar ili Najvažnija uputstva za negovanje zdravlja i lečenje sviju bolesti“ koje je kako navodi „Prema prilikama u kojima Srpski narod živi i po najnovijim medicinskim delima i svome višegodišnjem iskustvu sastavio Dr N. Sremac praktični lekar, spominju se kupice. „Kupice se meću suhe i krvave. Ako se krvave meću, time se vadi krv iz tela, i onda se ovako čini: Uzme se izvestan broj malih čašica, koje se kupice zovu, čak se malo na plamenu ugreju i za tim brzo metnu na kožu. Pod tom čašom ispupči se koža i napuni krvi, što se po njenom crvenilu poznaje. Kad je kupica neko vreme stojala na koži, valja je skinuti, pak onda izbosti izbadačem ta mesta. Izbadač je četvorougolno metalno oruđe, u kom se nalaze mnogo nožića, pak kad se za tetivo povuče, nožići ispadnu. Kad se to mesto izbode s izbadačem, valja opet kupice ugrejati pa metnuti na ta izbodena mesta, da krv napolje vuku. Kad prestane ići krv može se još jedan put na tom mestu izbosti koža sa izbadačem, ali izbadač tako okrenuti, da nožići ne seku u onom istom pravcu, kao prvi put, već po preko, da je prvi ubodac drugim ubodcem prekršten. Nožiće na izbadaču valja posle toga dobro očistiti i u salo zaseći jedared. Suve se kupice zovu onda, kad se metnu na kožu samo kupice, a koža se ne iseče sa izbadačem. Suve kupice draže kožu, a time odvode draž iz unutrašnjih udova. U svakom mestu treba ili berberin ili babica da zna mećati kupice, da bi se u slučaju nužde brzo upotrebiti mogle.“

Egipat : U Eberievom Papirusu je navedeno puštanje krvi kod starih Egipćana.On sadrži 110 stranica i najduži je egipatski medicinski papirus. Datira iz devete godine vladavine Amenhotepaa I (oko 1534. godine p.n.e.) , dok jedan odjeljak papirusa sugeriše na njegovo mnogo ranije poreklo.

Indija : Indijska aurivedska medicina predstavlja jedan od najranije poznatih medicinskih sistema. Puštanje krvi se javlja i u ovom medicinskom sistemu, mada podaci o starosti ove metode lečenja nedostaju.

Amerika : Među severnoameričkim indijancima isisavanje krvi je glavni metod tretmana. Uglavnom se to postizalo direktno prislanjanjem usta vrača – terapeuta na deo tela pacijenta, način koji je refleksnu radnju samotretmana, podigao na nivo lečenja od strane terapeuta. Posebni metod ekstrakcije krvi je praktikovan od strane plemena Arapaho i Čoktav indijanaca gde vrač nije prislanjao svoja usta direktno na kožu pacijenta, već je isisavanje vršio pomoću roga, kao što se radilo u istočnoazijskim i afričkim kulturama (hidžama).

Kina i Japan : U Kini se “metoda roga“ odnosno tratmana vakumom (hidžama) spominje u spisu Wu Shi Er Bing Fang tekstu iz nekropole Mawang Dui koji datira iz 168 g. p.n.e. Sistematska upotreba ove metode počinje tek oko 300. godine n.e. Kineska medicina, navodi GUAN SHA i GUAN FA kao metodu isisavanja (hidžama). Pod direktnim uticajem kineske tradicionalne medicine razvija se medicina Japana, takođe bazirana na taoističkom konceptu. U njenom okviru Kyugyoky Ryoho – terapija isisavanjem krvi (hidžama) nalazi svoje mesto u tretmanu. Razlikuju se: Shiraku – puštanje krvi i Kyukaku – suvo isisavanje.

Hipokrat i Galen : Puštanje krvi je bilo u upotrebi još u vreme Hippocratesa (460 – 377 pne), a bilo je pojačano idejama Galena (129- 210 ne). Grci su mislili da vene sadrže krv, a arterije vazduh – “pneuma”.

INDIKACIJE ZA HIDŽAMU 

U nastavku teksta , navodimo spisak oboljenja prema 10. Međunarodnoj klasifikaciji oboljenja i povreda (MKB) koja se tretiraju hidžamom.

Digestivni trakt –stomačne kolike, hemoroidi, gastritis i bol u želucu, čir želuca i dvanaestopalačnog creva, debelo crevo, tvrda stolica, proliv, jetra i žuč

Kardio-vaskularni sistem – srce i krvni sudovi, poboljšanje cirkulacije krvotoka, povišen krvni pritisak, suženje krvnih sudova i ateroskleroza, bolesti srca, proširene vene, elefantijaza

Koža, čirevi na nogama i butinama, svrab, kožne bolesti,

Urogenitalni sistem i polni hormoni, bolesti prostate, seksualna slabost muškarca, proširene vene testisa, bubrežne bolesti,noćno mokrenje. Ginekologija, ženske bolesti, sterilitet, seksualna slabost kod žena, krvarenje nepoznate etiologije, menopauza, problemi ciklusa kod mladih žena, bolovi nakon operacije materice, kolike i jaki bolovi tokom ciklusa.

Endokrinologija izuzev polnih hormona, dijabetes – šećerna bolest, oboljenja štitne žlezde, hormonalni disbalans

Sistemske infekcije i oboljenja, bolesti reumatizma, giht, reumatoidni artritis, bol svih zglobova, malih i velikih, oslabljen imunitet, alergije na hranu

Koštano-mišićni sistem, tegobe kolena, išijas i lumboišijalgija, bolovi u leđima, bol u vratu i u ramenu, grčevi mišića, ostala bolna mesta na telu,

Nervni sistem, hemiplegija, kvadriplegija, glavobolja, migrena, upala V i VII kranijalnog nerva (neuralgija trigeminusa i pareza facijalisa), trnjenje nogu, konvulzuije i epi napad, pojačanje , koncentracije, poboljšanje pamćenja, nervoza i razdražljivost, depresija, nesanica, PTSD, teškoće govora,

Očnategobe očiju, oboljenja retine, slabljenje vida, glaukom, upala oka, suzenje, alergije oka

ORL  oboljenja krajnika i grla, oboljenja usana i zuba, sinusitis i rinitis, oboljenje srednjeg uva, slabljenje sluha, zujanje u ušima

Respiratorni sistem,  bolesti pluća, hronični kašalj

PRIPREMA I IZVODJENJE HIDŽAME

Priprema pacijenta za hidžamu je veoma jednostavna i ne zahteva posebne mere. Savetuje se da se neposredno pre tremtana izbegavju teški obroci i da mora proći barem 4 sata izmedju zadnjeg obroka i hidžame. Treba izbegavati hranu koja se dugo vari. Nakon obroka, veliki deo krvi odlzi u creva kako bi prihvatio hranljive materije iz hrane koja se razlaže u procesu varenja. Na taj način, ostali delovi organizma, a posebno oni nakojima se radi hidžama, ostaju na nekom funcionalnom minimum prokrvljenosti što za efikasno izveden detoks kroz hidžamu nije dovoljno.  Ova ograničenja se ne odnose na unos tečnosti ( voda, sok, kafa ).

PRIPREMA I IZVODJENJE HIDŽAME

Standardne regije na kojima se izvodi hidžama nalaze se na gorenjem delu ledju. Neke škole izvode je i u sedećem položaju, ali zbog udobnosti i komoditeta pacijenta, ležeči položaj je više zastupljeniji. Ležanje je najčešće na stomaku jer se hidžama izvodi najčešće na ledjima i delu cervikalne kičme koji je zadužen za propuštanje krvi ka mozgu.

Trajanje je izmedju 45 – 90 minuta u zavisnoti od problema zbog kojih dilazi pacijent.

Ventzue ( čašice ) se nanose dva puta. Prvi put da bi se pod manjim vakumom markirala mesta gde ćemo ih blago i površinski zagrebati skalpelom, a kada se ta mesta pokažu na koži usled delovanja vakuma na njih, onda se taj deo kože prvo dezinfikuje povidon jodom, blago zagrebe, i ponovo se nanesu vetuze koje sada isisavaju sve toksične tekućne koje izlaze iz zarezotine na koži.

Sav materijal koji se koristi ovde, od vate, čašica, rukavica, malih skalpea, je za JEDNOKRATNU upotrebu.

Za razliku od lekova, kod hidžame nisu zabeležene štetne nus pojave. Sve je potpuno prirodno i zdravo. Naš hidžama terapeut ima i zvanični sertifikat o završenoj edukaciji.