KALFICIKATI U RAMENU

Otkrivanje kalcifikata u tetivi pri pregledu bolnog ramena, pete, u ahilovoj tetivi ili na nekoj drugoj lokaciji unutar mišića, tetive ili ligamenta zahteva duže lečenje i prekid sportske aktivnosti. Osnovno je da se pronađe način kako bi se taj kalcifikat „razbio“ ili uklonio sa mesta gde se nalazi. No, priča o kalcifikatima nije tako jednostavna, niti je kalcifikat uvek uzrok bolnog stanja.

Šta je kalcifikat u tetivi?
Kalcifikati u tetivama mogu nastati na dva načina i delimo ih na degenerativne i reaktivne. 
– Degenerativni kalcifikati – u osnovi su deo prirodnog procesa zarastanja tetiva. Tokom godina, zbog ponavljanih opterećenja tetiva, u njima nastaju mikropucanja i oštećenja. Ova oštećenja dovode do mikrokrvarenja u tetivi što na kraju rezultuje nastankom kalcifikata. Kako niti pucaju, telo ulaže kalcijum na mesta puknuća, smanjujući na taj način štetu. Takvi kalcifikati retko uzrokuju bolove, pa ih nalazimo kao usputni nalaz na rendgen snimcima ili ultrazvučnom pregledu.
– Reaktivni kalcifikati – posledica su preopterećenja tetiva. Oni su česti u sportu, zbog velikog broja ponavljanja stereotipnih pokreta koji su za sport specifični. Najčešće se događaju upravo unutar rotatorne manšete na ramenu. Uobičajen naziv za ovaj tip kalcifikata jest kalcificirajuća tendinopatija, koja se deli u četiri faze:

  1. a) Faza formiranja – u kojoj dolazi prvo do povrede u samoj tetivi i nakupljanja kalcijuma. U ovoj fazi kalcifikat nalikuje kredi za pisanje, a bolovi su uobičajeno umereni sa povremenim naglim i kratkotrajnim pogoršanjima.
  2. b) Faza mirovanja– Jednom oformljen, kalcifikat ulazi u fazu mirovanja. Ona može, ali i ne mora biti bolna. U koliko je kalcifikat velik ili na specifičnom mestu može uzrokovati ograničenje pokreta.
  3. c) Resorptivna faza– Nakon određenog vremena (različitog od slučaja do slučaja) dolazi do upalne reakcije tkiva u okolini kalcifikata sa postupnom reapsorpcijom istog. U ovoj fazi, koja može biti i izrazito bolna, kalcifikat više liči na pastu za zube.
  4. d) Postkalcifikacijska faza– Jednom kada je kalcifikat uklonjen, nastavlja se zarastanje tetive, sa nestankom bolova.

Kalcificirajuća tendinopatija, ili kalcifikat u ramenu tek je opis RTG ili ultrazvučne dijagnostike, i ne mora automatski predstavljati uzrok problema u ramenu. Štaviše, različite studije govore kako možemo pronaći kalcifikate kod svake pete osobe, starije od 20 godina. Nešto češće kalcifikati u ramenu pisutni su kod žena. Isto tako, nešto češće pojavljuju se u desnom ramenu. Obostrani kalcifikati prisutni su kod nešto manje od 20 % slučajeva. Samo prisustvo kalcifikata ne znači da je rame bolno, niti da će ono postati bolno. Jedan deo kalcifikata prođe kroz sve četiri faze bez simptoma. S druge strane, bolno rame na čijim su tetivama pronađeni kalcifikati bi trebalo detaljno pregledati od strane specijaliste da se vidi da li kalcifikat uzrokuje bolove, ili bolno stanje uz ograničenje pokreta uzrokuju drugi procesi, nevezani za sam kalcifikat.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.