GIHT

Termin GIHT izveden je iz latinske reči gutta – kap (đavolje tečnosti koja oštećuje zglob).

 

Giht (Arthritis Urica) je metaboličko oboljenje uslovljeno hiperuratemijom (povišene vrednosti mokraćne kiseline u serumu) i posledičnim taloženjem kristala soli mokraćne kiseline ili same mokraćne kiseline u tkivima.

 

Giht je bolest muškaraca, oboljeva čak 95% i to uglavnom nakon četvrte decenije života dok se kod žena javlja u svega 5% slučajeva, najčešće u menopauzi.

 

UZROK NASTANKA: U najvećem broju slučajeva uzrok nije poznat. Kristali koji se gomilaju su soli mokraćne kiseline, koja u organizmu nastaje kao krajnji produkt metabolizma purina. Purini nastaju na tri načina: iz hrane, metabolizmom nukleinskih kiselina u ćelijama i biološkom sintezom.

 

KLINIČKA SLIKA: Bolest počinje iznenada, najčešće noću, veoma jakim bolovima u zglobu. Najčešće je zahvaćen  jedan zglob i to zglob nožnog palca koji je otečen, zategnute, sjajne kože i purpurnocrvene boje. Sve ovo može pratiti jeza, groznica i povišena temeratura. Proces kulminira u prva 24 sata, traje do dve nedelje i završava se ljuštenjem kože oko zahvaćenog zgloba. Pacijent je u međuvremenu bez simptoma do pojave novog napada  koji je najčešće unutar prve godine i obično je zahvaćen isti zglob.

 

Napadu obično predhodi gurmanski obrok, bogat purinima – iznutrice i riba,  i konzumiranje alkohola (crna trojka: crna džigerica, crni luk i crno vino!). Ponekad napad može biti isprovociran povredom, hirurškom intervencijom ili uzimanjem nekih lekova – salicilati, salildiuretici.

 

Usled višegodišnje nelečene bolesti i deponovanja kristala soli mokraćne kiseline javljaju se karakteristične bele kvržice na koži (tofi).

 

Bubrežno oštećenje se ispoljava nakon nekoliko godina bolesti ali dovodi do bubrežne insuficijencije i uzrok je smrti u oko 1/4  bolesnika sa gihtom, 1/5 bolesnika ima bubrežne kamenčiće.

 

DIJAGNOZA: Postavlja se na osnovu karakteristične kliničke slike i povišenih vrednosti  mokraćne kiseline u serumu i mokraći.

 

LEČENJE: Doživotno i usmereno na smirivanje akutnog napada i korigovanje vrednosti mokraćne kiseline u serumu.

 

Lečenje zapaljenja zgloba – započeti što pre, visokim dozama NSAIL.

 

Lečenje hiperuratemije (povišene vrednosti mokraćne kiseline u serumu) –  u težim oblicima bolesti uključuju se lekovi  koji koriguju metabolički poremećaj (urikozurici i urikosupresori). Dugoročno uzimanje ovih lekova koriguje hiperuratemiju, sprečava ponovni nastanak artritisa i stvaranje hroničnih promena. Ukoliko postoje tofusi, dovode do njihovog rastvaranja i nestanka.

 

Higijensko-dijetetski režim ishrane, sa ograničenim unosom  masti, hrane bogate purinom i alkohola. Savetuje se što veći unos tečnosti, kao prevencija nastanka bubrežnih kamenčića.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.